Василије Свети, поносе монаха,
наставниче добри светих пустињака,
ко јутарња звјезда твој лик нам се јавља,
поборниче мудри Светог Православља!

У пештери хладној, у сред стене сиве
Твоје мошти зраче Духом Вере Живе,
и сад као негда, у времена стара
наше Вере Свете која чуда ствара!

Благоверни народ стиже са свих страна,
под Острошки висе хрли сваког дана,
да целива тебе, духовног пастира
и напоји душу Рајског Миомира!

А зле силе стрепе од имена твога
ломе се о стене тврдога Острога,
мрачном злобом дишу мржње неизмерне,
да нам смуте веру, да уплаше верне.

Сузама си вере гријо хладне стене,
о пастиру добри Цркве намучене,
народу српскоме Богом даровани,
Богоносни оче, славом овенчани!

На животној стази вере и надања
нашијех успона и наших падања,
молитвама твојим љубав нам оснажи,
да смо вазда будни на духовној стражи!

Моли за све верне, за обитељ Свету,
мир у мојој души и мир целом свету,
мир од источника сунчанијех зрака,
Василије Свети, поносе монаха!