CRVEN CVETE
(autor Jelena Bojović)

Hej crven cvete prerasla te trava,
Od kad sebe nisam te ja cvete brala. 
Kosovo mi pile krilom suzu krije, 
Dadoše te pitao me niko nije...

ja molim te...

Zbog ponosa junaka,
I slave "Srpskog" roda, 
Zbog sreće devojaka,
I božjeg blagoslova.
Ti ne daj da ti odem,
Bez krsta i bez Slave,
Ti ne daj Vidovdane
Da ime mi nestane...

Cvete moj...

Ponoć drhti svi junaci mesec mole,
Da s' nebesa sjajnu zvezdu spusti dole.
Da obasja čistom verom sina Hrista
Gračanicu, Devič, Dečane, Zočišta...

Da se vratim...

Na Paštrik, na planinu
Da jaganjci "izjave",
Na Drimu da ih pojim
Da dragog mi pozdrave.
Što mač istine nosi
ljubav mu je ime,
Na oblak crkvu zida
Da u njoj zaprosi me...

Cvete moj...

Ej, anđeli će crkvicu da spuste,
Na sred stara Dušanova bela grada,
Metohija, sjajna zvezdo, biće moja,
Oče naš nek bude opet volja Tvoja...

Oj Božure,
I život bih dala, 
Kad' bih tebe [bad word] brala...