Још од старих времена и записа о њима,
стоји јасно као дан: Искуство је суштина,
поента, врлина, брзина, оштрина,
којом владаш да би био бољи међу другима.
Познавање ствари, улице, живота,
ничег што сам радио стварно није ме срамота.
Живот у крају, одрастање, голгота,
превара је сласна, масна као фота.
Одмарања нема, сваки предах је луксуз,
видљиво је превара, ал' за свачији укус.
Зато узми или остави, не буди као остали,
ово је цимање најгоре ко' у гасној комори.
Свуда се постави како најбоље умеш,
у основи је лако, али није, разумеш.
Мотива има разних, мени моји су чисти,
мени мало треба к'о авиону на писти,
да одлетим у непознато, вратим се јачи за искуство,
срећом све сам записао за будућност као упутство.
Кроз густо грање се пробијам, не испуштам шта добијам,
то је моја филозофија, живот једног профија.
Лажно ме одбија, а добија мајсторија,
па некад поједем МЦ-а онако из хобија.
Владам стриктно фикцијом, римама и дикцијом,
с' похода се враћам славно као Сципион.
Још у Делфима су рекли да једном ће се родити,
и стазом искушења до спознаје ће допрети,
и спасење донети ко' Прометеј ватру,
извући из срања као Цезар Клеопатру.
Спокојан ко' Буда, апостол из худа,
путевима блуда, да, прош'о сам и туда.
Мајстор у занату, као опточен у злату,
сијам као дукат пронађен у блату.

 Рефрен:

СВИЗАЈЕДНО ми сијамо,
на бини када кидамо!
Можда звучи чудно, можда делује ко' бајка,
сасвим обичан дан једног младог чаробњака.

СВИЗАЈЕДНО ми сијамо,
на бини када кидамо!
Знам да звучи чудно, знам да делује ко' бајка,
не верујеш очима, али ово није варка
Ја гризао сам асфалт и био брз и бахат,
ал' знај кад једном пређеш пругу онда нема више назад.
Можда мало бахат, ал' сам брате такав.Ћордол, Шипка, основна, рима ми је гвоздена.
Искуство ми је помогло да у себи нађем баланс,
па окорели шабан за час постао је шаман.
Па сам искусан као школица с' брдо уличних форица,
па ми бина дође нешто као папска столица.
Кроз живот само с' осмехом, пуно пута се опекао,
зато сад и путер сечем само бонсеком.
И не бавим се с' просеком већ грабим сваким потезом,
ко' Одисеј на повратку кући на путу нисам поклекао.
Улици хвала, само, школа ме је спасла,
имам чему да се вратим када заврши се шала.
А сада дижем револуције, орем царске друмове,
пласирам идеале због којих Сократ давно умро је.
И као Леонида баш ме брига што душмана пуно је,
зато као Синђелић – право кроз куршуме.
С' екипом, Аргонаутима, златни микрофон тражим,
пола света, ко' Магелан, да пребродим спреман.
Оснивач као Стеван, послу к'о Тесла предан,
пишем законе к'о Дракон да би било јасно сваком.
Да не предајем се лако већ стрпљиво вребам тренутак,
да упишем у историју ових наших пет минута.
Фурам одело сашивено директно од руна,
претња цивилизацији к'о најезда Хуна.
За МЦ-е армагедон к'о за Троју Агамемнон,
зајебан к'о Тамерлан, Колос од камена.
Кроз живот без илузија, мудри као Герузија,
с' обе ноге на земљи иако је ерозија.
Ми кидамо, сијамо, МЦ-еве шијемо,
са лажима се бијемо, јер све радимо искрено.
И немој мислити да ложимо, јер ово много је искусно,
гарант наше присуство да стварно биће изврсно.
 
Рефрен