Супермен
Како се пише љубав,
да ли као једна ријеч?
Или су то увијек
барем двије најмање.

Људи се
одувијек састају,
воле и још 
увијек растају.

Опростит ћу јој све,
нисам ја супермен,
па да могу то
на леђима да понесем.

Угостит ћу јој сне,
боље им је код мене,
нека спавају,
све док се не промијене.

Like to the dearest friend.

Љубав се не пише тако,
око за око, зуб за зуб.
О, не, ја не могу више,
ја сам стигао на руб.

Свака ми реч
стражу добија,
сваки ми мост,
на Дрини ћуприја.

Шта је то свето ноћас
и вјечно животе сиви?
Свето је оно пред чиме дрхтиш,
а чему се дивиш.

Как пишеться “любовь”?
Одним ли словом?
Или как два навечно.

Люди 
с давних пор встечаются,
влюбляються и 
постоянно разлучаются.

Я буду прощать ее все.
Но я не супермен.
И пусть я смогу это 
на спине своей вынести.

Я буду угощать же сны,
им будет лучше, чем у меня.
Пусть спят они 
пока все не измениться.

Like to the dearest friend.

“Любовь” не пишеться так-
око за око, зуб за зуб.
О, нет, я не могу больше,
я достиг предела!

Каждое мне слово
препятствие встречает,
каждому моему мосту
отвечаешь мостиком.

Что свято ночю 
и вечно в серой жизни?
Святое- то перед чем дрожишь
и чему восхищаешься.