Ја сам четник мајко, 
кокарда ми каже,
да сам војник мајко,
великога Драже.

Ја сам војник мајко, 
Равногорског пука,
десна ми је мајко, 
одсечена рука.

Одсечена мајко,
на сред Равне Горе,
где се српске чете
за слободу боре.

Откиде је мајко, 
топовска граната,
бранећи Србију
од швапских џелата.

Није мени мајко,
моје руке жао,
ја бих и свој живот,
за Србију дао.

Србија је мајко, 
најдража на свету,
зато те остављам, 
одлазим у чету.

Иде сине иди, 
весела сам и ја,
и весело кличем, 
живела Србија.

Поздрави нам Дражу, 
тога див - јунака,
нашег дичног Вожда
Трећега устанка.