Једног дивног поподнева
У парку пуном зеленила,
Прелепог дечка сам видела
И одмах се заљубила.

О, осећај тај је чаробан
Кад летиш изнад облака
И схватила сам и добро знам
Да лудо волим га.

Ноге су саме корачале,
До њега су ме довеле.
Ништа ми није рекао,
Само за руку ме узео,
К'о Јулију Ромео.

О, осећај тај је чаробан
Кад летиш изнад облака
И схватила сам и добро знам
Да лудо волим га.

Како знаш, како знаш шта је осећај тај?
Како знаш, како знаш да то није сан?
Ако знаш да ти је он увек у глави,
Онда знаш да је онај прави.

О, осећај тај је чаробан
Кад летиш изнад облака
И схватила сам и добро знам
Да лудо волим га.