Мито бекријо
Поноћ већ је прошла, време да се спије,
Срце још је будно, давну жељу крије.
Ееј, крај пенџера стојим,
Чекам да ти врата отворим.
        
        Зашто, душо, не дођеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, Мито бекријо?

Обећ'о си, Мито, да ћеш, једне ноћи,
Кад се варош смири, ти по мене доћи.
Ееј, цвеће моје бело,
Већ је чекајући увело.

Зашто, душо, не дођеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, Мито бекријо?

Са другари своји по меане одиш,
С вино и са песма ноћи ти проводиш.
Ееј, младост пуста прође,
Мито, ти по мене не дође.

Зашто, душо, не дођеш,
Да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
Да ти стару мајку гледам,
Мито, Мито бекријо?

Мито-пьяница
       Полночь пришла, время для сна,
Сердце еще не спит, скрывая давнее желание.
Стою на краю окна,  
Жду пока ты откроешь врата.

Почему ты не приходишь, дорогой, чтобы забрать меня домой,
И тебе свое сердце отдам, и буду присматривать за твоей старой матерью,
Мито, Мито-пьяница?

Обещай мне Мито,  что будет одна ночь,
Когда маленький город уснет, приди и забери меня.
Цветы твои белые, уже завяли.

Почему ты не приходишь за мной, дорогой, чтобы забрать меня домой,
И тебе свое сердце отдам, и буду присматривать за твоей старой матерью,
Мито,  Мито–пьяница?

С друзьями своими, приди и забери меня,
С вином и за песнями ночи ты проводишь
Молодость в пустую проходит, Мито, ты не приходишь за мной.

Почему ты не приходишь, дорогой, чтобы забрать меня домой,
И тебе свое сердце отдам, и буду присматривать за твоей старой матерью,
Мито, Мито-пьяница?