Срце моје беше тврђе од најтврђег камена
По њему се нахватала маховина од греха
А кад су га такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је

Да ли ме је напојила роса
Што на свету раном зором оста
Бистра вода, опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста

Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме

Душа моја беше пуста као сува пустиња
Тражила је, није нашла воду с чистог извора
А кад су је такле Свете Тајне Христове
Запитах се шта ми је

Да ли ме је напојила роса
Што на цвету раном зором оста
Бистра вода опојна и чиста
Јер ми срце ко бисер заблиста

Да ли ме је обасјало сунце
Топлим зраком загрејало срце
Нит је роса нит је јарко сунце
То се Господ уселио у ме