Од давнина се за мед каже да је нектар Богова, и храна и лек. У "књизи живота" старих Индијанаца, писано је да се живот продужује уколико свакодневно узимамо мед и млеко, а Стари Грци су сматрали да је мед нектар богова и да их управо он чини бесмртнима.

Неки антрополошки налази говоре како је мед почео да се користи у исхрани пре око 30.000 година и то у племенским заједницама на подручју данашње Украјине. Ипак постоје "чвршћи" докази и они су нешто новијег датума - око 20.000 година пре наше ере. Тадашњи палеолитски људи сигурно су користили мед, а до њега су долазили отимајући га пчелама у природи. То је забалежено на пећинским сликама у близини Шпанског града Валенсије.

Према легендама - мед је "Божји дар". У старом су Египту сматрали да су пчеле настале из суза бога Сунца Ра које су пале на земљу, док Грчка легенда каже да су око улаза у пећину у којој се родио Зевс стражариле пчеле и полагале мед на усне тек рођеног бога. 

Мењала су се времена, мењале су се културе, али мед је остао мед. Сви они који гаје пчеле листом тврде да ко једном унесе кошницу у свој живот, никад не престаје тиме да се бави. Та љубав се не напушта. А ову причу потврдјује наш пример - пчелара са Хомоља, Миладина Стојановића из Милатовца код Жагубице. Запчеларио се, како то кажу у народу, још од младости, пре педесетак година, почео са једном кошницом и стигао до данашњих стотинак. 

Слушаћете причу о меду са Хомоља и животу са пчелама. Смирен и благ, а такав се једино и може бити кад живите уз пчеле и кошнице, једног преподнева почетком августа, у сред лета, причао нам је своју причу.

Забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.