Далеко од густих виjетнамских гора,
Далеко од залива арапског мора;
Драгови су твоjих чизама,
И вечити осмиjех на уснама!

Генерале, генерале,
Jуначи си са тобом кале;
Народу свом остао си драг,
Бранио си само наш кучни праг!

Далеко од пустинjске пешчане дине,
Далеко од горке праве истине; 
Драгови су твоjих чизама, 
И вечити осмиjех на уснама!

Генерале, генерале, 
Jуначи си са тобом кале;
Народу свом остао си драг, 
Бранио си само наш кучни праг!

Jер заспао ниси када свиче зора,
Нит газио обале карибског мора;
Бранио си брда и долове,
И роджjена села и градове!

Генерале, генерале, 
Jуначи си са тобом кале;
Народу свом остао си драг, 
Бранио си само наш кучни праг!