Перунов Бес

Дошли смо из земље где рађа се зора,
Карпатских врхова и леденог мора,
Ми смо племе слоге и братства,
Под ноге бацамо Романска царства.

Иза нас су трагови моћи,
Руираних градова док горе у ноћи,
На пут нико стати нам не сме,
Боје се урлика нашег и песме.

Точак сунца наша је стега,
Сија за нас иза леденог брега,
Мирис крви напред нас зове,
Храбро браћо у победе нове.

Ваша крв за нас је зов,
Ваше сузе знак су за лов,
Нове земље биће наше,
Срушићемо све утврде ваше.

Напред обори, згази, освоји,
Перунов бес из неба се слама,
Пепео и ватра све што постоји,
После наше победе над вама.

Погледи звери снаге и воље,
Плаве косе и секире бојне,
Словенска фурија из земље леда,
За нама остају пустош и беда.

Из зимског неба гром се слама,
Олуја бесна урла за нама,
Наша жртва за Богове Рата
Ваша је крв из вашега врата.

Перун је копљем (про) показао право,
Ка земи Романов оличен славом,
Напред браћо храбро без страха,
Под заставом сунца у царство мрака.

У мени куца срце бука,
Води нас Перуна гвоздена рука,
Храбро браћо у пакао боја,
Са вама биће и секира моја.

Дошли смо из земље ватре и грома,
Волгиних токова и Уралског лома,
Срушећемо бедна турска племена,
Узети им Балкан за сва времена.

Ово овде сада је наше,
Узећемо све што било је ваше,
Милост је знак оних што пате,
Од наше ватре.

И руини града ....