Blediš, čekaš, slike su brze, 
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi. 
Najduži je poslednji sat. 

Nervozno se trzaš, lomiš prste 
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti. 
Al' možda se i dogodi... 

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan, 
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike. 
Najduži je poslednji sat. 

Putevi su predugi, seku se i srešcemo se, 
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ. 
možda se ne dogodi... 

Ja ne mogu da pobegnem od tebe. (x2) 

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči 
i ko je koga stvorio i ko na koga liči... 
Najduži je poslednji sat. 

Svi mi ovde nekog čekamo 
da nam kaže koga čekamo. 
Pa možda taj i pogodi... 

Ja ne mogu da pobegnem od tebe. (x2) 

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći. 
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo. 
Bio, 
video, 
pobegao. 

I svima je jasno - put završava jamom, 
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba. 
Ni on neće da nas izvadi... 

Ja ne mogu da pobegnem od tebe. (x2)