Седи четник на камену 
држи пушку о рамену.
А у руци писмо чита 
њега стара мајка пита.

Ој синови мили тићи
када ће те дому стићи?
Чека наја, свадбу спрема
а вас децо дому нема.

Дрхти рука мајци пише, 
мога брата нема више.
Мога баћу, лепог Јову, 
ранише га у мом рову.

Да ти право кажем мама 
умро ми је на рукама.
И ја можда нећу доћи, 
чекам борбу у поноћи.

Поздрави ми драгу моју 
и Милеву Јованову.
Оста празно срце твоје, 
тако Србин брани своје.