Зачуо се глас из топа, 
заратила сва Европа.

Ајдмо момци, време ј' нама, 
растајмо се са цурама.

О љубави нема збора, 
у борбу се ићи мора.

Кад у борбу ја полазим
и зелено поље газим,

нађох малу где уздише, 
марамицом сузе брише.

Немој мала, немој тако, 
ни мом срцу није лако.

Сузама се бој не бије,
већ се врела крвца лије.

Није лако четник бити, 
са камена воду пити.

Место твога белог лица, 
пушка ми је љубљеница.

Место твоје руке двије, 
мене стежу фишеклије.