У традиционалним друштвима, у којима се баве сточарством, номади настоје да се крећу у правилним временским размацима, зависно од годишњих доба, покушавајући да нађу пашњаке за своја стада. У крајевима у којима је вегетација оскудна, неретко су неопходне и врло честе селидбе. Због тога традиционална номадска боравишта морају да буду преносива. Било да су у питању шатори или конструкције које им наликују, услови номадског живота захтевају да се они могу лако спаковати и пренети на леђима животиња. 

Од древних времена до данас, номади из Централне Азије: Монголи, Туванци, Казаси, Киргизи и Туркмени, на све ове потребе одговарају подизањем јурти – једноставних шатора од дрвених штапова и вуненог филца, којима смо посветили данашњи Пут свиле. 

Аутор емисије је Ивана Комадина