Хеј црвен цвете прерасла те трава,Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,Дадоше те питао ме нико није.
А ја молим те...
Због поноса јунака,Због славе српског рода,Због среће девојака,
И Божјег благослова.Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,Ти недај Видов данеДа име ми нестане.
Цвете мој...
Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина ХристаГрачаницу, Девич, Дечане, Зочишта'Да се вратим...
На Паштрик на планинуДа јагањци изјаве,
На Дриму да их појимДа драгог ми поздраве.
Што мач истине носиА љубав му је име,
На облак цркву зидаДа у њој запросиме
Еј, анђели ће црквицу да спусте,На сред стара Душанова бела града,Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наш нек буде опет воља твоја.
Ој, БожуреИ живот бих дала,Кад бих тебе овом руком брала.