Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostai zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u [bad word] udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčići
zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu
U lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U [bad word] štimu"...
onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko
nekad...
Vreme samo [bad word] plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce
pred zimu...