Caroban
Ciča zima i svud je prokleti led
baš sam imala težak dan
ljudi čudni su, niko ne zna
za red
kući vučem se umorna

I dok kopam po tašni da pronađem ključ
već na ivici nerava
moje sunce, moj mesec i zvezdice
sve
moj muškarac mi otvara
moj je čovek na vratima

I istog trena vredim kao hiljadu žena
jer njemu sam lepa i jaka ko
stena
i kad me grli, znam da sve je u
redu
čovek je čaroban

Sve moje mrakove u proleće
boji
od kad me voli ja uspravno
stojim
i njemu ja sam dobra, baš kakva
jesam
čovek je čaroban

Zbogom tugo i zdravo osmehu moj
sreća s njim se doselila
tako topao, nežan
i predivno svoj
samo meni on pripada

Dugo pričamo, moj je najbolji [bad word] 
s njim se smejem ko blesava
ljudi mi kažu nisu videli par
koji tako isijava
naša ljubav je zarazna

Sada znam da vredim kao hiljadu žena
jer njemu sam lepa i jaka ko
stena
i kad me grli, znam da sve je u
redu
čovek je čaroban

Sve moje mrakove u proleće
boji
od kad me voli ja uspravno
stojim
i njemu ja sam dobra, baš kakva
jesam
čovek je čaroban