Знам да су сви против Србије,
Ал' Србима дозлогрдило је!
Знам да постоји договор са небом -
Ко тебе каменом, ти њега хлебом.
Али, докле тако?

Читав је свет почео да нас мрзи
И сви су били веома брзи,
И на свако наше знамење
Бацају бомбе, дрвље и камење.
Али, докле тако?

Сад кад нас бомбама гађају,
Срби се више не свађају,
Јер наше гесло саопштава
Да само слога Србина спашава!

Сви они, које смо бранили,
Сада би нас сахранили,
Чешаће се, где их не сврби,
Тек када схвате ко су Срби.
Једном ће схватити!

Нема горе трагедије
Него бити из Србије!
Данас цео свет навија
Да се разбије Југославија.
Али, не може тако!

Сад кад нас бомбама гађају,
Срби се више не свађају,
Јер наше гесло саопштава
Да само слога Србина спашава!

Нека се спусте на земљу,
Онда ћу уместо певања
Погледати у очи
И пуцати без оклевања!
Е, тако већ може!
Помози нам Боже!

Сад кад нас бомбама гађају,
Срби се више не свађају,
Јер наше гесло саопштава
Да само слога Србина спашава!

Да само слога Србина спашава!