Nosila je jelek svileni 
kao u pesmi narodnoj. 
I krstić, znak na lančiću 
da nekog čeka navodno. 

O, to su bili svatovi, 
sve kićeni i zlaćeni. 
mi smo bolje svirali 
neg' što smo bili plaćeni. 

Al' dobro sad... 

Nosio sam šal od kašmira 
i prsluk protkan tajnama. 
Baš od takvih su je čuvale 
tetke sa 'ladnim trajnama. 

K'o srna me je gledala 
žalosnom pesmom sludjena. 
Čije si pile pirgavo? 
Što nisi meni sudjena? 

'Ej, da... 

Hej, pusti kose pune polena! 
'Ajde, baš u inat baba-rogama! 
'Opla, digni suknju iznad kolena, 
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama! 

Rekoh joj "Beži, mani se, 
i traži bolje partije! 
Premala je moja tambura 
da te od kiše sakrije". 

Rekoh joj: "Ja sam samo tu 
da vreme brže proleti. 
Ja nosim čizme skitaljke, 
mene je teško voleti..." 

Pa da... 

Hej, pusti kose pune polena! 
'Ajde, baš u inat baba-rogama! 
'Opla, digni suknju iznad kolena, 
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama! 

Hej, doleti mala senice! 
Tu, na moje zlatne čivije! 
Vatra šara tvoje zenice! 
Razbi nešto i zaigraj ludo, divije!