Седи четник на камену
држи пушку о рамену.
А у руци писмо чита
њега стара мајка пита.

Ој синови мили тићи
када ће те дому стићи?
Чека наја, свадбу спрема
а вас децо дому нема.

Дрхти рука мајци пише,
мога брата нема више.
Мога баћу, лепог Јову,
ранише га у мом рову.

Да ти право кажем мама
умро ми је на рукама.
И ја можда нећу доћи,
чекам борбу у поноћи.

Поздрави ми драгу моју
и Милеву Јованову.
Оста празно срце твоје,
тако Србин брани своје.