Na jastuku bdim na ponocnoj strazi 
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba 
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha 
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot [bad word] uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas 
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha 
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim 
da prosapucem da te [bad word] volim
sto su reci, kremen sto se izlize 
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje 
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir 
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali 
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu 
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos 
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje 
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje 
nije vredelo