Како могу, драги, да те сада пустим,
када ми без тебе тужан сваки дан?
И ако си знао да те лудо волим,
однео си собом мој најљепши сан.

Желела сам, драги, од љубави наше
да створимо нама мали, топли дом,
да по њему наша дечица се јуре
тај најлепши поклон срцу твом и мом.

Љуби, љуби, љуби, драги, молим те,
љубави је нашој крај,
за очима овим сада жалићу
и памтичу загрљај.

Синоћ сам те, драги, усамљеног срела,
хтела сам ти рећи само «мили мој».
Шаптала сам себи док си поглед крио
да л’ је некад био то вољени мој.