Вараш, заборављаш на нас,
ал' црна ока два, знај
гледају у вас.

Између тебе и ње
и када сами сте
нешто моје је.

Руке да одгурну те,
усне да уједу те.

Љубави, а где је ту мој зној?
Да Бог да умро на њој.
Ти грешиш, а грех је мој.

Љубави, и ноћ ће проћи та.
Заувек остаћеш ти
све што имам и немам ја.

Вараш, заборављаш на нас,
а тишину ту
разбиће мој глас.

Ма лажи себе, 
лажи њу, 
ал' нешто моје је 
и ноћас с' вама ту.

Руке да одгурну те,
усне да уједу те.

Љубави, а где је ту мој зној?
Да Бог да умро на њој.
Ти грешиш, а грех је мој.

Љубави, и ноћ ће проћи та.
Заувек остаћеш ти
све што имам и немам ја.

Што бих бацила сад' све,
све те године труда и чуда;
ватре, што ноћима будила сам,
мир, што сузама купила сам?

Стегнем зубе предомислим се
да имам срце, заборавим се.
Да имам срце.