Не бих волела да знам
колико ми је остало.
Јер не би ми се допало
да знам да умирем.

Хеј, тај живот проклети
уз тебе сам заволела.
А превише је разлога 
да га презирем.

Лако ми је што ме нико
неће жалити.
Лако ми је што ћу теби
кратко фалити.
Ал' није ми добро што
оно једино на свету мом
остављам другој.
И није ми добро.

Ту, где поглед падне твој
све на мени оздрави.
И некако се поправи
овај ружни свет.

За трен ја верујем у све
и глава ми се усправи.
И живела бих заувек
тих минута пет.

Лако ми је што ме нико
неће жалити.
Лако ми је што ћу теби
кратко фалити.
Ал' није ми добро што
оно једино на свету мом
остављам другој.
И није ми добро.