Hladan vetar poljem piri,
a na zemlju pada noć.
Iz oka mi suza blista,
jer od mene moraš poć'.
 
Ah, ne idi, ne idi,
ostani tu,
moj mili dragi,
na mom srdašcu.
 
Ne poznaje čovek sreću
dok u njemu ona spi,
a kada je on izgubi,
za njom gorke suze li'.
 
Bolujem, patim,
u čežnji mrem,
jer žarko ljubim
onog kog ne smem.