Ма дај да пијемо сад и кидамо,
БС сви заједно сад, још ову ноћ!
И ако не видимо се поново,
Делим срећу и бол, још ову ноћ!
Да ли видиш? Да ли чујеш?
Да ли осећаш? Да л’ разумеш?
Ова музика је ту, заувек да те подсећа,
на правом путу прати, а са лошег пута одвраћа.
А ово је наше можда последње вече,
другови моји дајте алкохол да тече.
Направите се луди и ако суза ми потече,
завршићу исечен, али никад недоречен.
Још ову ноћ, само да траје,
још само ову ноћ ја све од себе дајем.
И нека пукну гласне жице, зној ми спржи лице,
зовите Хитну да ме покупи са бине.
Сакрити тугу, не могу више,
покушавам да вичем, а у ствари једва дишем.
Све више и више скупљам снагу. Тише!
Београдски синдикат, још ову ноћ да гине.