Мутно је и сиво небо изнад града,
душмани нас силно нападоше тада.
Почела  је битка , плива све у крви,
у Крајини пушку узео си први.

Хеј, хеј Кикоре, мајевички вихоре,
Крајина је  храбра с тобом постала
и заувјек остала.

Мисли те прогањале као ноћна мора,
кренуо си путем српског коридора.
Док је небо горјело, лило много крви
у Суљагић сокак ушао си први.

Хеј, хеј Кикоре, мајевички вихоре,
Посавина храбра с тобом постала
и заувјек остала.

Мајевица звала, Семберија хтјела
да поново брани своја родна села.
Орила се пјесма, опет много крви,
бригада је хтјела да је водиш први.

Хеј, хеј Кикоре, мајевички вихоре,
Мајевица храбра с тобом постала
и заувјек остала.

Твоји храбри момци што те увјек прате
Мајевици опет понос ће да врате.
С тобом су јунаци из твог родног села
којима се диви Семберија цјела.

Хеј, хеј Кикоре, мајевички вихоре,
Мајевица храбра с тобом постала
и заувјек остала.