Dosta mi je svega! Ma ne može više ovako!
Kad te život obori na kolena, volja ti je slomljenja,
sve je isto, a treba ti neka promena,
i svaka prilika neprilike je donela
i svaki [bad word] kao da nije vredan promena.
ti daješ sve od sebe, svaki atom uzvraćaš
i na tom hraniš se patnjom kad sranje postane gadno,
a ti ne razmišljaš glavom, već srcem nastavljaš pravo,
a srce ti je ko beton koji hodaš [bad word] hladno.
I onda tresneš o zemlju u nikad većem problemu,
a slabost ne smeš da pokažeš ni u jednome trenu,
gubiš dah, a ne smeš napraviti grešku ni jednu,
pada mrak, a ti si novi igrač na ovom terenu.
Početnik pravi, problemi tek su počeli,
samo pljušte, a kapi kao Bogovi betonski,
obaraju sa nogu ko u *** tektonski,
trebo si da staneš dok si bio u prednosti.
sada kaskaš, sad sledi svaka šansa,
sleda slika jednog asa, sad si prigrlio asfalt,
sada slušaš sirene, virsku keve “Ne moje dete!”,
a pred tobom ceo život završen pre dvadesete…

[ref.]
I sad bi menjao sve, samo da spasi te,
da možeš vratio bi vreme, promenio bi se,
da možeš greške bi ispravio, uradio bi sve,
daješ Bogu obećanje, samo da pomogne.

Sad bi menjao sve, da te vrate barem na tren,
da pronađeš svoj mir, da majci kažeš volim te,
da vidiš svoje [bad word]  još jednom nazdravite,
da se iskopiša svako sranje, koje sad proganja te.
Polako dolziš sebi, sve te boli sine, oči otvori,
imo si sreće, kažu doktori zato odmori.
Čeka te oporavak, a uz tebe su tvoji,
svakog dana sve bolji, a u tebi mržnja gori,
ožiljci kao prokletstvo, sram od rana više boli,
ali predaje nema, osveta najbolji motiv.
Korak po korak mesec dana i skoro ko nov si,
štake, prva šetnja i ceo kraj sada zna ko si,
a za tebe je sve ovo bilo samo iskustvo,
stepenik ka vrhu, tako reći uspeha uslov,
dokaz da vrediš, jer si nakon pada na noge usto,
ne sumnjaš u sebe, iako je bilo prilično gusto.
I svi te poštuju, al to nije dovoljno,
sve se vrti oko tebe, ne to nije dovoljno
i ako te pita neko, kroz sve bi prošo ponovo,
samo jedna stvar fail, znaš šta je potrebno.
Znaš ko su, gde žive, znaš kako da im priđeš,
siguran u sebe, misliš da znaš kraj ove priče.
I šta je bilo pičke, u ekstazi vičeš,
dok oni vrište, sise nešto niste jaki više.
Sad je sve ne svome mestu, uživaš u svome prestolu,
mučno do vrha, al sad znaš da ti je mesto tu
i svi te gledaju, neki se plaše, neki čekaju, trenutak da te skenjaju.
Al neka njihova ljubomora je razlog za oprez, kao upozorenje,
jasni simptomi pred bolest, al jedan sekund ne pažnje, jedan nepromišljen potez,
istorija se ponavlja u svojoj krvi ležiš opet.

[ref.]
I sad bi menjao sve, samo da spasi te,
da možeš vratio bi vreme, promenio bi se,
da možeš greške bi ispravio, uradio bi sve,
daješ Bogu obećanje, moliš ga da pomogne.

Ali ne, sad kasno je, opet po tebe dolaze,
opet na zemlji u krvi, al ovog [bad word] kasno je,
da više nemaš kredita i ranije su opasnije,
Bog više nije sa tobom, već nešto mnogo staršnije…