Da li znaš da, kada sklopiš oči,
moj grad bez svetlosti ostaje,
i u mraku živim sve.
Zato nemoj, nemoj nikada do kraja,
da ih sklopiš za mene,
da mi svetla ostane.

Samo pitaj srce svoje,
da l’ još kuca za nas dvoje.
Jasno je, šta smo izgubili,
znamo oboje.

Tuga moja nema reči,
nek’ me boli, nek’ me leči.
Jedini, otvaram prozore,
noćas dođi mi.

Da li znaš da, kada sklopiš oči,
moj grad bez svetlosti ostaje,
i u mraku živim sne.

Samo pitaj srce svoje,
da l’ kuca za nas dvoje.
Jasno je, šta smo izgubili,
znamo oboje.