Кад jе Лазар пошо на Косово,
југовиће са собом је пово
и десетог старог Југ Богдана,
то је било Видовога дана.

Царица их све погледом прати
сваком жели да се дому врати
руку љуби честитому књазу,
тужан осмех на њеном образу.

Цар је теши немој туговати
с Косова ћу теби вести слати,
збогом остај полазимо сада
у Господа сва је моја нада.

Све војводе чекају на доле
припремили коње и соколе
па одоше на Косово равно,
да браниду име своје славно.

Косово је јунак преплавио
а цар Лазар Богу се молио
па се Господ цар Лазару јави,
хајде царе Господа прослави.

Ја сам теби земно царство Дао
ал ако ме будеш послушао
ја ћу теби вечни живот дати,
у Рају ћеш царе уживати.

Сви јунаци који у бој иду
треба царе да се причестиду
да с причесте из светог путира,
јер на земљи нема више мира.

За крст часни треба да се гинее
разуми ме царе хришћанине.
Цар са војском на колена клече
опрости ми Боже свако рече.

Крсног знака свак на себе стави
причешће се тог дана обави
праштају се нек ти буде просто,
ако будеш у животу осто.

Погледај ми ти децу нејаку
па и моју остарелу мајку,
бој се бије јунаци падају,
у крви се јуначкој купају.

Ту би Срби победу однели
ал цар Лазар земаљско не жели,
већ небеско где је земља нова
паде Лазар сред поља Косова.

Из боја се нико не поврати
не хтедоше мајке нарицати
већ подижу соколиће младе
још и данас Срби тако раде.