Как явствует из самого названия, это песня о героическом и одновременно трагическом для сербского народа событии – битве на Косовом поле. Царя Лазаря провожает на войну супруга. В утешение скорбящей царице он говорит, что в Боге – вся его надежда. Однако бой на Косовом поле стал последним для него и всей его дружины. В песне вспоминается древнее предание: накануне битвы Сам Господь явился святому царю и предложил ему выбрать между победой и поражением, между жизнью и смертью. В этом выборе решалась вечная участь не только царя Лазаря, но и всего сербского народа. Что предназначено ему: земное благополучие или Небесное Царство? Царь выбирает для себя и своего народа временную скорбь ради вечного блаженства в Царстве Небесном. Зная, что их ждет, все воины перед боем причащаются Святых Христовых Таин и прощаются друг с другом… Заканчивается песня словами о том, что победа была бы за сербами, если бы царь Лазарь предпочел земное отечество Небесному. «Но пал царь Лазарь посреди Косова поля, и никто не вернулся из того боя. И не хотели плакать женщины о погибших, а стали скорее поднимать на ноги своих сыновей – молодых соколов, будущих воинов».

Бој на Косову 

Кад jе Лазар пошо на Косово,
југовиће са собом је пово
и десетог старог Југ Богдана,
то је било Видовога дана.

Царица их све погледом прати
сваком жели да се дому врати
руку љуби честитому књазу,
тужан осмех на њеном образу.

Цар је теши немој туговати
с Косова ћу теби вести слати,
збогом остај полазимо сада
у Господа сва је моја нада.

Све војводе чекају на доле
припремили коње и соколе
па одоше на Косово равно,
да браниду име своје славно.

Косово је јунак преплавио
а цар Лазар Богу се молио
па се Господ цар Лазару јави,
хајде царе Господа прослави.

Ја сам теби земно царство Дао
ал ако ме будеш послушао
ја ћу теби вечни живот дати,
у Рају ћеш царе уживати.

Сви јунаци који у бој иду
треба царе да се причестиду
да с причесте из светог путира,
јер на земљи нема више мира.

За крст часни треба да се гинее
разуми ме царе хришћанине.
Цар са војском на колена клече
опрости ми Боже свако рече.

Крсног знака свак на себе стави
причешће се тог дана обави
праштају се нек ти буде просто,
ако будеш у животу осто.

Погледај ми ти децу нејаку
па и моју остарелу мајку,
бој се бије јунаци падају,
у крви се јуначкој купају.

Ту би Срби победу однели
ал цар Лазар земаљско не жели,
већ небеско где је земља нова
паде Лазар сред поља Косова.

Из боја се нико не поврати
не хтедоше мајке нарицати
већ подижу соколиће младе
још и данас Срби тако раде.