Knjigu piše vitez roda moga,
U dalekoj zemlji okovan.
Pa je šalje svojoj vjernoj ljubi
Pod zidine grada bijeloga.

«Ej, ljube moja, moga oka vilo,
Idu dani ode godina,
Da uza me nije tvoje tilo,
I da su me braća izdala.»

Sude mi,
Zato što svoje volim.
Volim najviše,
Što sam branio moje najdraže.

Sude mi,
Dušmani, moja ljube.
Ali ne znaju da je istina -
Voda duboka.

Ej, djeco mila, vite grane moje,
Upamtite što vam govorim.
Ej, k'o ne ljubi i ne čuva svoje-
Božjeg lica neće vidjeti.

Sude mi,
Zato što svoje volim.
Volim najviše,
Što sam branio moje najdraže.

Sude mi,
Dušmani moja ljube
Ali ne znaju da je istina,
Voda duboka.

Sude mi,
Zato što svoje volim.
Volim najviše,
Što sam branio moje najdraže.

Sude mi,
Dušmani moja ljube
Ali ne znaju da je istina,
Voda duboka