сањам да летим баш изнад облака,
са тим се родиш и живиш сваки дан,
за своју земљу дишем све ћу да јој дам.

Имам идеал и нећу да се предам,
ја дош'о сам до циља поред свих искушења,
постао пилот своме народу веран,
пуковник Павловић на сваки покрет спреман!!

И све је тако лепо, кад одозго гледаш,
док није напала нас, агресорска беда,
људи губе главу њима живот није вредан,
на све сам спреман на своје никад не дам!

И да се сада винем у небеса,
одбраним родни град, ја знам да тако треба!
Много су јачи али живот није један,
поносни херој лети, одбрана је света!!

НАТО ЕСКАДРИЛА ИЗНАД ВАЉЕВА,
4. МАЈ ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА,
ЈА У АВИОНУ 16 НА 1,
БРАНИМ СВОЈ НАРОД И НЕ СМЕМ ДА СЕ ПРЕДАМ!

ЧУЈЕМ ДА НИШТА НИЈЕ КАКО ТРЕБА,
ЛЕТЕ ГРАНАТЕ ОПЕТ ГАЂАЈУ НАС С НЕБА,
ЈА У АВИОНУ 16 НА 1,
ЖИВЕЛА СРБИЈА ЈА НЕЋУ ДА СЕ ПРЕДАМ!

Они су спремни да гађају ту фабрику,
униште град кажу имају и тактику.
Проклети били, деца неће да гину!!!
Ја седам у авион и палим ту машину.

Радар је отказао и небо гори,
бежите кукавице овде нисте добродошли,
ја даћу живот свој, мене нека боли!
Крећем на њих ма ничег се бојим.

Нападам храбро, покушаћу да их сломим,
много их има скоро да не могу да пребројим.....

Па они беже и ако их је 16,
а ја их имам, али имају и они мене......

НАТО ЕСКАДРИЛА ИЗНАД ВАЉЕВА,
4. МАЈ ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА,
ЈА У АВИОНУ 16 НА 1,
БРАНИМ СВОЈ НАРОД И НЕ СМЕМ ДА СЕ ПРЕДАМ!

ЧУЈЕМ ДА НИШТА НИЈЕ КАКО ТРЕБА,
ЛЕТЕ ГРАНАТЕ ОПЕТ ГАЂАЈУ НАС С НЕБА,
ЈА У АВИОНУ 16 НА 1,
ЖИВЕЛА СРБИЈА ЈА НЕЋУ ДА СЕ ПРЕДАМ!

В далеком детстве видел сон прекрасный я:
Лечу над облаками, подо мной – моя земля.
Родился с этим и с этим я живу,
И верность к Родине сквозь жизнь я пронесу.

Имею цель я, и цель я не предал
Прошел сквозь испытания, и летчиком я стал
Я стал пилотом, летаю вновь и вновь,
Полковник Павлович на подвиги готов

И это так приятно – видеть землю свысока
Пока агрессор не ударил из-за облака.
Мирные гибнут, ничего не стоит жизнь…
Я защищу вас! Моя Сербия, держись!

Я сел в машину и поднялся в небеса,
Я защищу вас, надо верить в чудеса!
Они сильнее, но и я не лыком шит!
Мой МиГ стремительно наперерез летит

Припев:
Эскадрилья НАТО Валево бомбит
Миленко Павлович на перехват летит:
«Я в самолете, шестнадцать к одному!
Не отступлю я, я Родину люблю!

Я знаю, братья, что ничего не надо
Только бы бомбы перестали падать!
Я в самолете. Шестнадцать к одному
Живи ты, Сербия! Я тебя люблю!»

Они готовы разбомбить ту фабрику,
И лицемерно заявляют, что имеют тактику.
А дети гибнут, гибнут, гибнут...
Я сяду в МиГ, сожгу я те машины.

Радар из строя вышел, и небо как опал
Бегите, трусы, вас сюда никто не звал!
Отдам я жизнь, и я не знаю боли,
Меня теперь уже ничто не остановит.

Храбро атакую, пытаюсь их сломить,
Но их так много… мне уже теперь не жить…
А они летят, и нету им числа,
Я их всех вижу, но они собьют меня…

Припев:
Эскадрилья НАТО Валево бомбит
Миленко Павлович на перехват летит:
«Я в самолете, шестнадцать к одному!
Не отступлю я, я Родину люблю!

Я знаю, братья, что ничего не надо
Только бы бомбы перестали падать!
Я в самолете. Шестнадцать к одному
Живи ты, Сербия! Я тебя люблю!»