У последње време, стално те срећем,
самог на клупи у парку, седиш причаш са флашом.
Правиш се да ме не видиш, не знаш шта би ми рек'о,
а ја те избегавам и увек пређем преко.
Сад далеко и страно ми делују они дани,
кад у крају сви су знали кад баш ти прођеш улицом,
најновији превоз са надрканом музиком,
и најбољом цупиком, а ти у елементу.
Са осмехом на лицу, сви се грабе око тебе,
вртиш туре у кафићу, сијаш пуним сјајем.
Знам, одувек сви су те мрзели, ал' су ти се шлихтали,
а клинци те имитирали и твоје форе скидали.
И увек су се триповали да буду твоји пулени,
да буду виђени са тобом, к'о пси би били срећни.
А и ти си био такав на почетку каријере,
пратио си старије и скупљао пулене.
Ситне крађе, преваре, брзе тике су севале,
ниси никог зарезивао док си своје име градио.
Преко лешева си газио у остварењу свога циља.
И најбољег друга, ако ту је нека кинта,
би оставио у блату да за твоје дугове испашта,
да му одрадиш рибу, то ти није било ништа.
Ниси био много храбар, ал' брзо си се намаз'о,
у пуцњави на сплаву, шатро ту си се доказао.
То се градом брзо прочуло, иако ниси ти пуцао,
и отада све је почело муњевитом брзином.
Од тренутка кад у прву комбинацију си упао,
преко шиптарске везе брдо пресе тад си куповао.
Крајцов'о пакете, јер си увек био алав,
све си хтео преко ноћи, био си много гладан.
Сећам се, кол'ко си се радовао кад су клинци извалили ексере,
ваљ'о си их на стотине.
Убрзо си купио и прву килу, разбио је на квотере,
а паре су се сливале у твоје препуне џепове.
Постао си бахат, за собом остављ'о си репове,
губио си другове, а множио си грехове.
Четвртаци су чули за твоје велике послове,
па је пало прво хапшење и почело је друкање.
Твоја веза за снабдевање од певања пукла је,
и по целом граду чуло се...
Рефрен:
Ти мислиш све је твоје, све преко ноћи може,
ал' схватиш да је касно тек кад главом удариш у зид.
Ти јуриш своје снове, ал' то су ноћне море,
и кад се пробудиш, сад како да се помириш са тим.
Пубови су те уремили да ваљаш њихову робу,
док ти цинкариш друге, они на једно око зажмуре.
Не знајући то, многи су ти се поверавали,
да би сутра, због тога, у „29-ом“ завршавали.
Са лисицама колико само људи и даље због тебе лежи...
То је било златно време за гњиду попут тебе,
јер си се фур'о пун себе, без обзира на друге.
Имао си моћне партнере, који би се побринули,
да кроз џунглу на асфалту увек прокрче ти пут.
Постао си прави мали тајкун, главни привредник у крају,
имао си штошта, ал' ти није било доста.
Тада си још увек могао без казне да прођеш,
јер у овој дивљој земљи и гори преваранти од тебе су се извукли,
а да нису платили, ни на мосту ни на ћуприји.
Тада си се зајебао, твоји мали излети нису се свидели мурији.
Постао си ризичан, јер профит нагло се смањио,
више нису имали добар увид у то шта си радио,
шта и коме си ваљао, коме и за шта си давао.
Све више и више си трошио, све мање и мање си враћао,
све док се једног дана ниси нашао у шуми, везан за дрво,
с' екипом која те мучи, пребијен на мртво.
Твоје измрцварено тело на сто места је пукло,
унутрашње крварење, сви су мислили да си умро.
А и боље би ти било, овако не знаш шта те чека,
за разлику од некад више немаш своја леђа.
Више нема твојих снова, пара, послова и кола,
више нема твојих прича, клинци имају новог идола.
Ти си отписан за све, мртав човек који хода,
ти си последњи талог, свуда носиш своју пропаст.
Сви се склањају од тебе, к'о од куге и колере,
сви памте какав гад си био, нико те не јебе.
Ти си доказ похлепе, као најниже побуде,
која ако те обузме не може нигде да те одведе.
Само још један пијанац из парка, са омчом око врата,
пролазан к'о киша једног усамљеног облака.
Једна звезда, која је само на тренутак засјала,
па је пала.
Рефрен