Не веруј у моjе стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезуjем име.

Не веруј! Но касно, кад се месец jави
И прелиjе срмом врх модриjех крша,
Тамо где у грму прољеће лепрша
И где слатко спава наш jоргован плави,

Дођи, чекаћу те! У часима тиjем,
Кад на груди моjе приљубиш се чвршће,
Осетиш ли, драга, да ми тeло дршће,
И да силно горим огневима свиjем,

Тада веруj мени, и не питаj више!
Jер истинска љубав за речи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

                                             Алекса Шантич