Никад хладнија зима, на пашњацима криза
Око једне ситне овце има и по пет пастира
Свима тужна виолина у цревима празним свира
Скитам,цимам, кидам пет пут више него икад
Шта ћеш кад се мора да претрчим седам гора
И пречучим седам зора у опсади седам поља
Да бих донео у зубима вучјим кост и кожу
Оним које љубим ја кући посну гозбу
Захвалан сам Богу за јазбину милу своју
У њој сваки додир њушком, сву крзна топлоту
То је све што ја хоћу али мира нема злодух
Прогони ме ноћу, сачмом пуни патрону
Ту је и лешинар који вреба да ли дремам
Да би дошао до плена, чисте душе мога штенца
Па одавно немам одмора, зрно поверења
Ако склопим једно око, знај друго будно гледа

Човек је човеку одувек био вук
А вук вуку никад човек јер не мења ћуд
За душмане и плен, вук је крволочна звер
А чопор је сав за једног и један за све

Џабе се кријеш вуку иза леђа
Човече, човече ти си буба лења
Баш је тебе брига шта ће рећи поколења
Златом оптачеш распећа а за Бога стварно не знаш
Нема бољег манекена седам смртних греха
Сујетан си, чак ни причом на себе не даш
Завидан си, блатиш сличног јер има шта немаш
Прождрљив си, трпо би док не пукнеш од јела
Као пас си веран само страсном зову тела
Угрожаваш нејач јер си безобзирно бесан
Похлепан си, погачу би хтео преко хлеба
А лењ па без мотике би волео до њега
И шта да ради један кад је само део сплета
Свих комплекса света. Да се преда вољи ветра?
Само вера и љубав за оног после њега
Га терају да гледа на боље да се мења

Човек је човеку одувек био вук
А вук вуку никад човек јер не мења ћуд
За душмане и плен, вук је крволочна звер
А чопор је сав за једног и један за све