Тежак сан, тихи корак
мртав мрак, цури облак,
бескућник који тражи
збир знакова по прашуми.

А твоје руке су нежне,
лако спушташ их на мене,
твоје речи су јасне,
само треба да ти верујем
и проћи ће.

Ја их никад не бих сањао,
али неко тера ме на то.

Немам извор светлости,
на видику само мрак. 
Црна крпа преко очију,
ја се плашим да је скинем.

Нема разлога за бољи свет,
све што смислим створим га за себе,
ал' против себе...

Ја добро знам шта радим,
ал' не знам због чега
све добија другу боју и мирис.
Колико пута сам кренуо из почетка
и стигао до истог проклетог места.

Моје време пролази
и немам га још много.
Моје време пролази,
а ништа нисам стигао да наплатим.

Страх или стрепња,
крадем ти мисли,
радим против себе.