Ребетика је настала као музика сиромашног грчког становништва које је крајем 19. века живело у великим турским градовима-лукама.

За разлику од растуће европеизације музике која је негована у буржоаским круговима, ови људи са маргина друштва су грчке стихове певали на турске мелодије јер су, како је Микис Теодоракис једном приметио, њихови танани меандри боље приањали уз горчину живота. Штавише, и инструментални састав који је пратио певаче, по правилу су чинили управо они инструменти који су се могли наћи и у кафе-аман: виолина, цитра сандури, уд.

У данашњем Путу свиле осветлићемо ране дане ребетике, уз архивске снимке Маркоса Вамвакариса, Розе Ешкенази, Рите Абаци, Марике Папагике, Статоса Пајумициса, Стелиоса Kиромиса, Стеле Хаскил. 

Аутор емисије је Ивана Комадина