Беополис, пластика,стакло, челик

Зеленило постоји још у сећањима ретких

Као птице, пси и мачке, домаће и дивље звери

Само графички симболи, егзотични вашој деци

Демократија затајила,  потрошила је речи

Данас одређује правила сам, монолитни режим

Кризе, заразе, проблеми чврстом  руком однешени

Ућуткани конкуренти, сви се чините срећни

Само критика је табу, мислиоци забрањени

Да не трују масу здраву, херметички затворени

ослобођену мишљења, самим тим и грешака

Групна лоботомија све дилеме решава

И сваког јутра иста понавља се представа

Улицама ступа испрограмирана безглава

Следећи упутсва која даје влада централна

За техно мравињак јединка је неважна

Истина у низу јединица и нула

Која бржа је од метка, чак бржа и од звука

Без препреке хита кроз крвоток од жица

Антена, сателита, на термал где је слика

Кристално чиста и доступна свима

Лишена цензуре и диктата режима

Као знатижеље клица у испраним мозговима

И да систем срце има, сад доживео би инфаркт

Немањиној деци, деци његове деце

Да чују лавеж паса и помиришу цвеће

Живот да доживе, радост, гнев, сузе тешке

И право узбуђење  да им усковитла вене

Када преузму на себе одговрност за грешке

Што су последице одлука које сам донесеш

Да из сваке такве поука извуче се на време

Генерација обука да род из глиба крене

Главни државни канал користим за разглас

Стања да стварност данас није стварна

Да превара је, лажна, само јефтин је параван

Да први међу једнакима живе како ваља

Ви се вртите у круг као покретна трака

Јер их возе осећања а вас дневни задатак

Њима мисли се губе по пространствима вила

Ваше гуше собичак и одора сива

Снаге киборга убица, репресивни механизам

Иза градскога зида можда негде шума листа

Неизвесност је прилика за храброга да блиста

Само [bad word] букагије одлучност нека кида

Чизма пса режима је већ сатима у вратима

Сви киборзи без кајања, са крвавим значкама

Бакћу се бравама и подметнутим замкама

Док подлежу ранама. Акција се наставља

Наредба: без стајања!, од налогодаваца

Све до повратка у базу са побуњеним главама

Пробој у ходник, многи остављају кости

Уз метеж димних бомби, киша метака их коси

Сензор је води, детектује по топлоти

Где су незвани гости. Они ипак си прошли

Па пред централном шкољком у блиндираној соби

Са оружјем на готовс, вод у полукруг стоји

Камена је фаца запањеног капетана

При потврди видног стања да просторија је празна

Пре него што разнесем их све у парам парчад

Дугујем им објашњење. Емитујем звучни талас:

Био сам Шкабо, представљао сам Синдикат

Сад сам само свако ко презире страх и диктат

Ослобођен сам граница, пропадања меса

Као стожер информација. Свеприсутна сам мрежа

Ако угрожен је центар, инстант активирам бекап

Напајања директан извор из земљиног језгра

Све да пропадне у бездан, без иједног енергента

Покрет вечан, ко идеја, у срцима простог света