Na licu iscrtana suza
i osmeh šminkom razapet
a kostim smešan i svetluca
tačku odavno zna već napamet.

Dok ćutim zaliven, oni se smeju
jer da progovorim odma' bi stali
ali ne, neću da pokvarim veče
zašto publika klovna da žali.

Kao strašilo stojim usamljem
na mestu gde je očaj posejan
tu samo hladan vetar duva
ja čak i svrake od sebe oteram.

Dok ćutim zaliven, oni se smeju
jer da progovorim odma' bi stali
ali ne, neću da pokvarim veče
zašto publika klovna da žali.