Серый сокол, друг мой старый,
Дай мне свои крылья, сокол, чтобы я смог взлететь выше гор.

Гора высока, и небо над ней.
А в небе сокол следит за мной.

Река Сутьеска глубока, над ней долина,
А в долине стоит Тито, смотрит на раненых.

А в долине стоит Тито и велит
Переплыть Сутьеску, чтоб спасти раненых.
Серый сокол...

Переплыли Сутьеску, спасли раненых,
Но лежит мёртвый наш старый герой Сава.
Серый сокол...

Мы трудились, мы трудимся и будем всё равно трудиться.
Товарищ Тито, клянёмся, что сможем победить.

***

Сиви соколе, пријатељу стари,
Дај ми крила, соколе да прелетим планине.

Висока је планина, небо изнад ње,
А на небу сиви соко, гледа на мене.

Дубока је Сутјеска, кањон изнад ње
На кањону Тито стоји, гледа рањене

На кањону Тито стоји и поручује
Сутјеска се мора проћи, да спасимо рањене
Сиви соколе...

Сутјеска је пробијена, рањени су спашени
А наш стари херој Сава оста мртав да лежи
Сиви соколе...

Радили смо, радимо, радит ћемо још
Друже Тито, кунемо се, побиједит ћемо