Поноћ већ је прошла, време да се спије,
Срце још је будно давну жељу крије
Еј, крај пенџера стојим
Чекам да ти врата отворим.

Зашто душо не доðеш,
да ме кући поведеш,
Да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам,
Мито, Мито бекријо

Обећ'о си Мито, да ћеш једне ноћи,
кад се варош смири, ти по мене доћи.
Еј, цвеће твоје бело,
већ је чекајући увело.

Зашто душо не доðес,
да ме кући поведеш,
да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам,
Мито, Мито бекријо.

Са другари своји, по механи одиш,
С' вино и са песма, ноћи ти проводиш.
Еј, младост пуста проðе, 
Мито ти по мене не доðе.

Зашто душо не доðес, да ме кући поведеш,
да ти своје срце предам,
да ти стару мајку гледам
Мито, Мито бекријо.